На Дрини ћуприја

Вишеградска ћуприја на Дрини је задужбина великог везира Мехмед-паше Соколовића (тур. Sokollu Mehmet Paşa, 1505. или 1506-1579).Он је један од великих османских војсковођа поријеклом из Босне. Родио се у селу Соколовићи поред Рудог 1505. или 1506, а као дијете православних родитеља. У то вријеме постојао је обичај познат као Дивширма, односно „Данак у крви”. Српска дјеца су на силу отимана и одвођена у Турску гдје су превођена у ислам и школована у њиховим војним школама гдје су постајали Јањичари, елитни војници турског царства. Тако је из околине Вишеграда као дијете одведен и Бајица Соколовић и добија име Мехмед. Он ће касније захваљујући својој способности постати официр османске војске, а на врхунцу своје моћи постаје велики везир, односно премијер државе по данашњим стандардима. На врхунцу своје моћи наређује да се у Вишеграду на Дрини сагради мост коме равна нема.

Мост је изграђен у периоду од 1571. до 1577. године, а градио га је тада најчувенији турски архитекта Коџа Мимар Синан. Изграђен је у источњачком стилу и представља ремек дијело тадашњег градитељства.

Има 11 лукова са благим успоном према средини и силазном рампом на лијевој обали. Изнад лукова читавом дужином моста протеже се профилисани вијенац изнад кога је ограда моста. Укупна дужина износи 179,5 м, висина над нормалним водостајем ријеке 15,40 м а ширина моста 6,30 метара. Мост је грађен од камена, седре, односно бигра, који је довежен из Вишеградске бање. Изнад шестог стуба налазе се са обе стране проширења. На прилазној рампи лијеве обале налазе се три отвора завршена проломљеним луковима. На средини моста је изграђена софа која је предвиђена за одмор пролазника, а преко пута софе је уграђен камени портал.

На средини моста се некада налазила кућица са дрвеном капијом и мостовском стражом, па је због тога овај дио моста назван капија. Овдје се налазе и двије плоче од бијелог мрамора са стиховима пјесника Нихадија на арапском писму, који говоре о градитељу и години изградње.

Млађи натпис на доњој табли написан је на арапском писму:

„Господин Мехмед-паша, Асаф свога времена,
чијом узвишеном особом свијет постиже славу,
потрошио је свој иметак у задужбине ради божјег задовољства.
Нико неће рећи за иметак, који се троши у задужбине, да је расипање.
За живота је утрошио злато и сребро у задужбине,
био је свјестан, да су свакоме његова дјела најбоље потомство.
У Босни на ријеци Дрини сагради велики мост,
и од сводова на тој ријеци направи ред.
На таквој дубокој и снажној ријеци,
преци не могаше ништа саградити.
Божјом помоћу оснивач, господин Мехмед-паша учинио је,
да се његово име спомиње с поштовањем и благонаклоношћу.
Подигао је мост, којем на свијету нема равна.
Немој рећи да је пропао иметак, који се троши у овкаво добро дјело.
Надам се у свевишњег бога, да ће његовом оснивачу дани сретно пролазити,
и да у животу никад неће тугу осјетити.
Нихади, видећи довршетак (моста), рече му кронограм:
`Нека Алах благослови дивни, велики и најљепши мост!`“
979х. ( 1571-1572.)

Старији натпис на горњој плочи написан је на јали наскх писму:

„За владавине владара свијета Мурад-хана, сина Селимова,
добротвор, господин Мехмед-паша,
који је тројици владара с оданошћу био велики везир,
направи највећу задужбину, нек му је Бог прими!
У искреној намјери сагради својим подузетним духом
велики мост на ријеци Дрини.
Грађевина му испаде тако лијепа, да ономе ко је види,
чини му се као да на води стоји зрно бисера,
а небески свод да му је шкољка.
Боже, дај, да зграда његове среће и живота буде чврста.
Испуни му, Боже све жеље на овом и оном свијету!
Нихади му рече кроностих, нека га благосиља, ко га види:
„Мехмед-паша сагради овај мост преко воде!“
985х. (1571.)

 

У свом вијековном постојању мост је претрпио много недаћа. Прво забиљежено оштећење моста било је рушење једног свода у средњем вијеку. Мост је доживио једну поправку 1873. године, а 1896. године велика поплава је уништила већи дио Вишеграда, али је ћуприја остала скоро неоштећена, иако је Дрина достигла рекордних 14,6 м дубине. Једино је страдала камена ограда моста.

Године 1914. су срушена два стуба и сводови који се на њих ослањају, а 1943.године су минирањем страдала четири стуба са околним сводовима. У периоду између два свјетска рата мост је привремено био оспособљен за саобраћај уз помоћ металне конструкције. Детаљна реконструкција моста извршена је у периоду од 1949. до 1952. године.

Мост је један од најзначајнијих националних споменика Босне и Херцеговине, а у јулу 2007. године уписан је у УНЕСЦО листу свјетске културне баштине.

Instagram @visegradturizam