Географија

Вишеград се налази на крајњем истоку Републике Српске, односно Босне и Херцеговине, 16 км од границе према Србији, на 43° 47´ 7“ сјеверне географске ширине, и 19° 17´ 35“ источне географске дужине.
Општина Вишеград има површину од 448 км², а просјечна надморска висина износи 324 м.
Према процјени, општина Вишеград данас има око 8.000 становника, а сам град око 6.000.

Вишеград се налази у појасу умјерено континенталне климе. Изражена су сва четри годишња доба, а одликује се дугим и топлим љетима (максимална температура и до 40⁰Ц) а хладним зимама (мин. температуре и испод -15⁰Ц).
Саобраћајни положај
Још у средњем вијеку Вишеград је због прелаза преко ријеке Дрине био важна тачка на путу Дубровник-Сарајево-Ниш-Цариград и туда је пролазио велики број дубровачких трговаца .
Вишеград је увијек био важна веза између Србије и Босне, а данас преко њега води магистрални пут Београд-Чачак-Ужице-Сарајево. Вишеград се такође налази на средини најкраћег пута од Београда до Херцег Новог, као и пута од Београда до Дубровника.
Кроз Вишеград је до 1970. год. пролазила ускотрачна пруга Београд-Сарајево. Данас је у туристичке сврхе обновљен њен дио кроз Шарган, чувена „Шарганска осмица“ између Мокре Горе и Кремана , у Србији , а у току су радови на реконструкцији пруге од Мокре Горе до Вишеграда.
Туристички положај

Прије распада бивше Југославије Вишеград се налазио на веома фреквентном дубровачком туристичком правцу, којим су туристи из Србије и шире околине путовали за Дубровник и јадранско приморје. Захваљујући томе Вишеград је био атрактивно транзитно туристичко мјесто. Почетком рата не овим просторима 1992. год. овај правац скоро у потпуности губи свој значај. Посљедњих пар година туристи поново почињу да иду овим правцем, али још увијек у малом броју.
Будућом изградњом туристичке пруге Вишеград ће поново добити на значају, посебно због оближње „Шарганске осмице“ коју већ сада посјећује велики број туриста.

Велике могућности за развој туризма пружа и ријека Дрина, јер се Вишеград налази на потенцијалном Дринском правцу, како су га назвали страни туроператори.