Туристичка пруга

Историјат пруге

Пруга уског колосијека Вишеград – Вардиште представљала је дио некада чувене „Источне пруге“ (њем. „Bosnische Ostbahn“ или пруга „Sarajevo – Ostgrenze “, односно Сарајево-источна граница) коју је изградила Аустро-Угарска у периоду од 1903. до 1906. године, повезујући на тај начин источну Босну са Сарајевом и остатком Аустро-Угарске Монархије. Са цијеном од 75 милиона златних круна (450 хиљада златних круна по километру) то је била једна од најскупљих пруга у свијету изграђених до тог доба. Када се прерачунају сви трошкови градње пруге долази се до невјероватне цијене од 1 килограма чистог злата за метар пруге. Изградња ове пруге била је мотивисана искључиво стратегијским значајем, будући да се Вишеград тада налазио на граници између Аустро-Угарске и Србије.


Жељезничка станица у Вишеграду након отварања 1906. (аустроугарска разгледница)

Прва ћирина композиција прошла је кроз живописну долину ријеке Рзав 4. јула 1906. године до Добруна, а 1. августа исте године отворен је и дио пруге до Вардишта. Послије завршетка Првог свјетског рата приступило се градњи наставка ове пруге од Вардишта до Ужица у Србији, а ова траса свечано је отворена 25. јануара 1925. године.

Од тада пруга је била жила куцавица читавог овог краја и била важна жељезничка веза између Босне и Србије пуних 49 година. Нажалост, 1974. године под изговором нерентабилности тадашње власти одлучују да укину ову пругу на релацији Ужице – Вишеград, а 1978. године укида се и пруга од Вишеграда до Сарајева. Уклоњене су шине и прагови, а сама траса је препуштена забораву.
Vardište, doček prvog voza Ćiro u Dobrunu
Дочек првог воза из Ужица за Добрун 1925. Теретна композиција у Добруну на челу са
2 локомотиве серије 83 1970. године
(фото: Детлеф Сцхикорр)

Обнова пруге

Након укидања пруге пруге уског колосијека на релацији Вишеград – Мокра Гора – Ужице у дневном часопису „Политика“ из Београда 3. марта 1974. године објављен је текст о укидању исте. Занимљив је податак да је још тада у споменутом тексту дат приједлог да се дио ове пруге претвори у јединствену туристичку атракцију коју ће походити туристи из читавог свијета. Међутим, требало је да прође тридесетак година да би се ова идеја почела остваривати.

На иницијативу групе мокрогораца 2003. године обнавља се у туристичке сврхе дио пруге на релацији Мокра Гора – Витаси, познат као „Шарганска осмица,“ а исте године Жељезнице Републике Српске одлучују да се приступи и реконструкцији ове пруге од Мокре Горе до Вишеграда.
У периоду од 2004. до 2006. године завршено је постављање пруге од Вардишта до Добруна, а до 2008. године пруга је постављена до тунела Глогова, на само 1.7 км од жељезничке станице у Вишеграду. Након тога радови на обнови пруге се привремено обустављају, због неопходних инфраструктурних радова на самом улазу у Вишеград.

У току 2009. и 2010. године Општина Вишеград финансира обимне инфраструктурне радове који су били предуслов за завршетак реконструкције пруге. Након тога током августа 2010. године приступило постављању шина од тунела Глогова до станичне зграде Вишеград у дужини од 1700 метара. Почетком 2010. године Влада Републике Српске финансирала је откуп зграде жељезничке станице у Вишеграду, након чега је она поново враћена у власништво Жељезница Републике Српске.
Прва свечана ћирина композиција након обнове пруге стигла је из Мокре Горе у Вишеград 28.8.2010. године, у присутво многобројних званица, представника медија и неколико хиљада грађана Вишеграда и околних општина.

Међутим, да би дошло до активирања редовног саобраћаја за туристе потребно је извршити додатне инфраструктурне радове. У наредном периоду планирана је комплетна реконструкција станичне зграде, као и уређење станичног платоа заједно са окретницом, ложионицама, као и осталим неопходним објектима. У току марта 2011. завршено је постављање додатних колосијека на станици у Вишеграду, а пруга је добила употребну дозволу.

Ред вожње и цијене

За сада су на располагању само ванредне специјал вожње, односно закуп цијеле композиције за туристичке групе

За све додатне информације и резервације посјетите презентацију Железница Србије овдје.