Вишеград у вријеме Павловића важно геостратешко мјесто и винородан крај

19.10.2024.

Вишеград је у оквиру земље Павловића био важно геостратешко мјесто, не само као војно упориште већ као снажан трговачки центар, рекао је на предавању у Андрићевом институту Срђан Катић.

Катић је на предавању под називом „Вишеград у Земљи Павловића и раном периоду османске власти“ нагласио да је од 1463.године када је основан босански Санџак Вишеград постао најзначајнији град у Источној Босни и средиште вилајета земље Павловића као и судско средиште које је обухватао вилајете земље Павловића и Ковачевића.

Он је истакао да се Вишеград први пут помиње 1427.године када почињу да се стварају прве институције, а имао је и манастир пречисте Богородице који је у народу заборављен.

„Манастир се налазио на мјесту гдје је обала Рзава најстрмија и то је, на Курипешићевој гравири, приказано као зграде, а заправо се радиоло о манастиру Пречисте Богородице“, каже Катић.

Према његовим ријечима Вишеград би могао да се уброји у градове по величини који су на граници мањих и градова средње величине.

„До 1530.године Вишеград је био углавном хришћански град са малобројним муслиманима који су потицали из локалне средине и није ријеч ни о каквим дошљацима „, казао је Катић.

Катић истиче да је вишеградски крај је био винороан, а са промјеном климе која је наступила пред крај 16.вијека виногради почињу да се крче и од тада се саде шљиве.

Срђан Катић је виши стручни сарадник у Историјском институту у Београду, а радове пише на основу османских извора који се чувају у турским архивима.

O.Maрковић