Најстарији трагови људског живота на подручју Вишеграда датирају још из периода Илира, око 1500. године пне. Током овог времена, ове просторе насељавала су илирска племена, међу којима су била племена Аутаријата и Ардијеји. Њихова присутност потврђена је је археолошким налазима, укључујући гробнице у околини Вишеграда, које свједоче о развијеној култури и друштвеним структурама тог периода. Касније, у римском периоду, овај крај улази у састав римске провинције „Малавико“, која је обухватала већи дио Балкана. Римска инфраструктура, попут пута „Виа Дрина“ који је пролазио долином Дрине, имала је важну улогу у повезивању Римског Царства. У то вријеме, германски рудари Саси долазе на ове просторе, а име Вишеград је повезано са њиховим насељавањем, један дио града данас носи име „Сасе“, што подсјећа на њихов културни утицај.
У Жупи, низводно од Вишеграда, пронађени су римски новчићи, међу којима се издваја кованица цара Константина I и II, што указује на дуготрајну римску присутност у овом региону. Археолошка истраживања која је спровео Земаљски музеј из Сарајева 1966. године у селу Мушићи, открила су остатке словенске керамике из VI и VII вијека. Ови налази јасно говоре о насељавању Словена у региону, што означава почетак нове културне и етничке фазе на овом простору.
Поред римских и словенских налаза, Вишеград је богат и средњовјековним културним наслијеђем. На околним локалитетима налазе се стећци, средњовјековни споменици уклесани у камен, а најпознатији су они у Великој и Малој Гостиљи. Ови стећци припадају периоду када су територију Босне и Херцеговине насељавали припадници средњовјековних племена, те одражавају сложеност и различите културне утицаје тог времена.
Стратешки положај Вишеграда и турбулентна историја
Због свог изузетног географског и стратешког положаја, Вишеград је кроз историју био предмет интереса многих освајача, што је значајно обликовало његов развој. У вријеме владавине Стефана Немање, Вишеград и шира околна подручја улазе у састав српске државе, која је поставила темеље за каснији политички развој Балкана. У средини XIV вијека, Вишеград је прешао под власт српског жупана Николе Алтомановића, а убрзо након тога, на крају вијека босански краљ Твртко I заузима овај крај и прикључује га Босанском краљевству.
Вишеград се први пут помиње у писаним изворима 1427. године, када је био по влашћу моћне српске властелинске породице Павловића. Под њиховом управом је био и град Добрун који се налазио у непосредној близини, такође је био важан културни и политички центар. На врху брда изнад Дрине данас се могу видјети рушевине старог града, познатог као Павловина, по војводи Павлу Раденковићу, који је управљао овим крајем. Ове рушевине се састоје од два дијела: Горњи град и Доњи град, а на неприступачним стијенама изнад Дрине смјештена је кула која је народном предајом позната као „Кула Краљевића Марка“. Ова кула која је служила као осматрачница, била је кључна за одбрану регије од напада, док су је за вријеме турске окупације затрпали камењем како би спријечили склањање хајдука и устаника.
Турска владавина и развој Вишеграда
Турска окупација Вишеграда започела је прије 1462. године, а град је остао под влашћу Османског Царства више од четири вијека. Током турске владавине, Вишеград је постао важно административно трговачко средиште, а град је изграђен у складу са османском урбанистичком традицијом. Како је записао турски путописац Евлија Челебија, Мехмед паша је 1577. године саградио доњи дио града који је постао основно насеље око моста. Сам назив „Вишеград“ долази управо од чињенице да је насеље постојало на вишој локацији изнад града, што је уобличило данашњи назив.
Вишеград је постао значајно трговачко и културно средиште, са великим бројем џамија, ханова, чаршија и других јавних објеката. Турски утицај је обликовао живот у овом региону током вијекова, како кроз административну и војну контролу, тако и кроз културне и вјерске аспекте.
Аустроугарска владавина и модернизација
Након што је Босна и Херцеговина, укључујући Вишеград, прешла под контролу Аустроугарске 1878. године након Берлинског конгреса, град је доживио значајну модернизацију. Аустроугари су изградили водоводну мрежу, увели земљишне књиге, поставили темеље за развој индустрије и изградили жељезничку пругу која је повезивала Вишеград са остатком монархије. Ове промјене су допринијеле урбанизацији града и увођењу нових технологија, што је Вишеград учинило важним центром на Балкану.
Владавина Краљевине Југославије и други свјетски ратови
Након Првог свјетског рада, Вишеград је постао дио новоформиране Краљевине Југославије, унутар које је био дио Босне и Херцеговине. Током Другог свјетског рата, град је претпио велика разарања, а бројне историјске зграде, укључујући Вишеградску ћуприју, биле су тешко оштећене. Ратне страхоте оставиле су дубок траг на овом региону, али и самом Вишеграду, који је морао да се суочи са посљедицама окупације и борби између различитих војски.
Савремени Вишеград и статус у Босни и Херцеговини
Данас, Вишеград је дио Републике Српске, једног од два ентитета у Босни и Херцеговини. Град се суочава са изазовима модернизације, очувања културног наслијеђа и развој туризма. Један од најпознатијих симбола Вишеграда је свакако Вишеградска ћуприја, мост који се налази на листи свјетске баштине УНЕСКО-а. Поред тога, град је познат по свом богатом културно историјском наслијеђу, стећцима, Андрићграду, као историјским споменицима који свједоче о његовој бурној прошлости.
Вишеград данас, иако подложан изазовима модерног времена, чува свој специфичан шарм и наставља да буде живо средиште богате историје, културе и традиције Балкана.
