Ријеку Дрину сматрају једном од најљепших ријека у бившој Југославији. У прошлости је била чувена по плаховитој нарави и сплаварима који су кротили њене букове. Због свог кривудавог тока у народу је настала изрека „не исправи криву Дрину“. Често се дешавало да се излије из свог корита и да том приликом руши све пред собом. Дрина настаје од ријека Пиве и Таре, у Шћепан пољу, а одатле њен ток, укупне дужине 341 км, иде на сјевер све до ушћа у ријеку Саву.
До данас су на Дрини изграђене 3 хидроелектране, које су већи дио њеног тока претвориле у мирну језерску површину. Сада нажалост више нема сплавова и сплавара, али су захваљујући стварању вјештачких језера туристима на располагању туристички бродићи, којима се организују крстарења ријеком Дрином.
Више о крстарењима ријеком Дрином прочитајте овдје .
Вишеград се налази у средњем току ријеке Дрине, и обухвата два дринска језера. То су језеро хидроелектране Вишеград, узводно од града и језеро Перућац, низводно од града.
По природним љепотама посебно се издваја доње језеро, укупне дужине 54 км. Свега пар километара од Вишеграда језеро улази у потпуну дивљину, без путева и насеља. Трагове људи открива само по нека стара сеоска кућа и риболовци на њиховим чамцима.
На многим мјестима Дрина пролази кроз тјеснаце у којима се из воде скоро вертикално издижу високе стијене. Ријека Дрина низводно од Вишеграда пролази између планина Звијезде и Таре, и управо ту је њен кањон најдубљи, јер се поједини врхови издижу преко 1000 м надморске висине. Читаво подручје је обрасло боровом шумом, која је станиште бројне дивљачи, а могуће је видјети и разне врсте птица, које су ту нашле своје уточиште. Ријека Дрина се убрају у једну од рибом најбогатијих ријека у бившој Југославији.
Више о биљним и животињским врстама Вишеграда погледајте у секцији сајта Флора и фауна.
