Maнастир Добрун, у изворима познат као Крушево, налази се у живописном планинском крају на путу Вишеград- Ужице, 12 км од Вишеграда, у клисури ријеке Рзав. Манастир је посвећен Успењу Пресвете Богородице, а подигли су га 1343. године жупан Прибил и његови синови Стефан и Петар. Жупан Петар је 1383. год. доградио храму спољну припрату и ризницу и живописаo je, након чега се замонашио и добио име Јован. То је вријеме турског освајања западних дијелова Србије, када монаси остају без својих манастира и уточиште налазе у манастиру Добрун, у залеђини истоименог града, који је важио за неосвојиво српско утврђење. У доба жупана Петра манастир је имао 720 монаха. Након првог страдања манастира, од стране Турака 1393. године, манастир су обновили деспот Стефан Лазаревић и кнегиња Милица. Манастир је током турске владавине неколико пута био рушен и обнављан. Због отежаних услова манастир је у потпуности опустио, а монаси се расељавају по старим испосницама и тако настављају монашки живот.
Почетком 19. вијека, захваљујући народу добрунског краја и бароници Вилхелмини Николић, манастир је 1884. год. поново обновљен. И током Првог свјетског рата манастир је рушен, али је највеће страдање доживио у Другом свјетском рату. Нијемци су манастирску цркву користили као складиште мина, те су при повлачењу 1945. год. активирали експлозив и разорили манастир до темеља. Остала је сачувана само припрата и звоник. Већ сљедеће 1946. год. народ је поново обновио цркву.
Иако је манастир био у потпуности живописан, због бројних рушења и страдања, већина фресака је уништена. Најпознатије, до данас сачуване фреске, су фреска цара Душана са женом Јеленом и сином Урошем, као и фреска са ктитором манастира жупаном Прибилом, његовим синовима Стефаном и Петром и зетом Станом.
Манастир је дуго времена служио само као добрунска црква, а од 1993. год. обновљено је монаштво и манастир Добрун постаје активни манастир.
Поводом обиљежавања 200 година од подизања Првог српског устанка 2004. год, манастирски комплекс је постао богатији за Карађорђев конак у ком је смјештен Музеј Првог српског устанка, Галерија, као и Музеј Митрополије дабробосанске, а на узвишењу изнад манастира подигнут је споменик вожду Карађорђу.
Стари град Добрун
Стари град Добрун налази се у непосредној близини манастира Добрун, 150 м високо у стијенама. Био је некада најпознатији средњовјековни град у овој области, познат још у 15. вијеку. Састојао се од тврђаве са жупским двором и три куле-стражарнице. Некада је био сједиште црквене и свјетовне власти за ове крајеве. По народном предању град је око 1440. подигла „проклета Јерина“, жена српског деспота Ђурађа Бранковића, али се то не може тачно историјски потврдити . У средњем вијеку град је имао и своје подграђе у коме су боравили дубровачки трговци. До данас су сачувани само остаци кула, које се могу видјети са магистралног пута.
За стари град Добрун је везана интересантна легенда коју можете прочитати у секцији сајта Легенде .
