У мјесту Стари Брод у Вишеграду подигнут је спомен-комплекс у знак сјећања на стравични злочин из II свјетског рата који се десио у прољеће 1942, када је на овом мјесту убијено преко 6.000 Срба. У усташкој офанзиви, којом је командовао пуковник Јуре Францетић, српски цивили са подручја Сарајева, Пала, Олова, Сокоца, Кладња, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда бјежали су према Србији. Због блокаде моста у Вишеграду од стране Италијана није био могућ прелаз преко вишеградске ћуприје, те су се колоне избјеглог народа кретале према селима Милошевићи и Стари Брод, како би ту скелом прешли у Србију. На том неприступачном терену сачекале су их усташе и на најбруталнији начин убијали, мучили, силовали жене и бацали у Дрину. О овом злочину се ћутало више од пола вијека. Тек 2008. године у Старом Броду је постављено спомен-обиљежје страдалима, 2014. освјештана је спомен-капела, а 2019. изграђен је и освјештан спомен-музеј.
У Спомен-музеју Стари Брод постављено је 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу ријеку Дрину. Идејно рјешење музеја урадио је архитекта Новица Мотика из Зворника, а донатори изградње музеја били су Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић. У унутрашњости музеја налазе се малобројне сачуване фотографије злочина из 1942, као и списак с именима страдалих. Један од специфичних детаља музеја је и стаклена конзола направљена изнад Дрине, дужине шест корака, која симболички представља пут страдања, сваки корак над водом представља хиљаду страдалих.
До сада једини начин доласка из Вишеграда до Спомен-комплекса Стари Брод био је неким од вишеградских туристичких бродића, или туристичким глисером, а крајем 2020. године пробијен је нови пут до Старог Брода лијевом обалом ријеке Дрине.
Првих 9 км од Вишеграда то је асфалтирани пут, адекватан за кретање путничких аутомобила, док посљедњих 5 км од села Милошевићи до Старог Брода још увијек није у потпуности уређен и асфалтиран, те је препоручљив само за теренска возила, пјешаке и бициклисте.
